[:si]
Ali se še spomnete Dušana, nekdanjega EVS prostovoljca? Po končanem projektu je diplomiral novinarstvo in se bori za preživetje z raznimi deli. Te dni se redno udeležuje demonstracij, ki potekajo po celotni Srbiji. Ob tej priložnosti nam je poslal zapis, ki nam pomaga razumeti trenutno situacijo v Srbiji in tudi na Balkanu. Zapis objavljamo v srbskem jeziku.
Srpsko proleće? Protesti u Srbiji 2017.
Aleksandar Vučić je ubedljivo pobedio već u prvom krugu na predsedničkim izborima održanim početkom aprila. On je osvojio 55 posto glasova izašlih birača, tako bar kaže Republička izborna komisija (RIK) na osnovu 99 procenata prebrojanih glasova.
Izlaznost od 55 % je najmanja u poslednjih 5 godina, a za to vreme su Srbi četiri puta izlazili na glasačka mesta, što na redovne što na vanredne izbore. Pomenuta komisija je zaključila da bi zbog nepravilnosti izbori trebalo da budu ponovljeni u Pančevu, Vršcu, Kraljevu, Bačkoj Palanci, Topoli i beogradskoj opštini Zvezdara. Možda bi ponovni izbori u ovim gradovima i opštinama mogli da dovedu do eventualnog drugog kruga, ali je taj podatak trenutno manje važan, jer je Srbiju zahvatio talas nezadovoljstva, najmasovniji u poslednjih barem 10 godina.
Još u predizbornoj noći protesti su stidljivo počeli u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, na inicijativu nekolicine studenata nezadovoljnih očiglednim predizbornim i izbornim mahinacijama vlasti. Na televizijama sa nacionalnom frekvencijom samo je predsednički kandidat vladajuće koalicije bio sveprisutan. Ostali kandidati su se pojavljivali u procentima na nivou statističke greške. Društvenim mrežama kružile su ispovesti i dokazi o prevarama, kupovanju glasova, neustavnim predizbornim anketama aktivista Srpske Napredne Stranke. Glasovi su kupovani za 10 do 20 evra, osnovne životne namirnice i za obećano zaposlenje. U zemlji u kojoj je minimalac ispod 200 evra, a realna prosečna plata oko 250, ovakve stvari su svakodnevnica. U sledećim danima protestima se pridružuju i mladi ljudi u ostalim gradovima Srbije. Diglo se Kraljevo, Kragujevac, Pančevo, Vršac, Čačak, Kruševac, Subotica, Bor, Leskovac, Vranje…
Protesti sa zajedničkim nazivom „Protiv diktature“ koji su sve masovniji širom zemlje, zbunili su sve u Srbiji. Na početku je vlast prikazivala učesnike protesta kao Soroševe strane plaćenike, aktiviste opozicionih stranaka koji bi da „na ulici prekrajaju izbornu volju većine“. Međutim studenti kojima su se u međuvremenu priključili i nešto stariji građani za sad prilično uspešno odolevaju pokušajima opozicije da iskoriste ove proteste. A opozicija se trudi da na sve načine. Lider sada umereno nacionalističkog pokreta „Dveri“ pokušao je da se stavi na čelo kolone, ali ga je u tome sprečila masa. Predsednički kandidat Saša Janković je na početku priznao poraz, proglasio „pobedu“ pristojnosti i finih ljudi, da bi tek 6 dana posle izbora počeo da se žali na krađe i neregularnosti. Vučić je, za svoju pobedu, već u nedelju izjavio da je „čista kao suza“, a jedino što je u Srbiji trenutno čisto je energija ovih mladih ljudi. Transparenti se štamapaju kući, na običnom papiru. Parole smišljaju sami učesnici, pištaljke i vuvuzele se kupuju od Kineza. Reklo bi se da su skupovi van Beograda i Novog Sada i previše spontani i da im fali bolja organizovanost i centriranost.
Od medija sa nacionalnom frekvencijom proteste prati jedino televizija N1. Svi ostali mediji o protestima ili ne izveštavaju ili to čine sporadično, prikazujući iskrivljene činjenice. U tome naročito prednjači Radio Televizija Srbije koja je očito pod totalnom kontrolom Vučićevog režima. Na ovoj televiziji možemo da čujemo sve o protestima u Mađarskoj i Sirije koje su kilometrima udaljene, ali veoma malo toga o protestima koji se između ostalog dešavaju baš ispred zgrade RTS-a. Budući da velika većina građana Srbije nije funkcionalno kompjuterski pismena, mnogi ljudi i ne znaju da se u njihovim gradovima dešavaju protesti. Taj medijski mrak je upravo jedna od tačaka protiv koje se demonstranti bore.
Mnogi današnju situaciju u Srbiji porede sa onim studentskim protestima iz 96/97 kada su građani gotovo sto dana protestovali protiv izborne krađe Miloševićevog režima. Mnoge ovi protesti podsećaju i na oktobarske promene u Srbiji 2000. Postoji jedna bitna razlika: tadašnje promene je želela, a i bogato finansirala Evropa. Ove današnje Zapad ne želi, jer Vučić odrađuje posao koji je njima bitan – stvaranje društva perifernog kapitalizma u srcu Evrope. Društva jeftine radne snage gde vlast eksploatiše radnike za 200 evra. Današnja omladina je toga svesna i želi da ispravi greške njihovih roditelja koji početkom milenijuma nisu obavili posao do kraja. Nisu sproveli adekvatnu lustraciju i nisu pozivali na političku i krivičnu odgovornost prethodnih vlasti. Bili su opčinjeni i zasenjeni novopridošlom demokratijom, kasnije je ubistvo Zorana Đinđića i jednostrano proglašena nezavisnost Kosova značajno uticali na podele unutar društva i jačanje nacionalizma. Socijalni zahtevi su ostali zamagljeni i nedorečeni, jer je haos koji je izazvan pomenutim događajima uz neodgovornu vlast demokrata doprineo da Srpska Napredna Stranka dođe na vlast. Ljudi u Srbiji već godinama glasaju za manje zlo, a slična situacija bila je i ovoga puta.
Učesnike protesta može samo da raduje što je premijer/predsednik na početku predstavljao proteste kao dokaz demokratije, pokušavajući time da im umanji značaj, da bi ovih dana kranuo u procene i licitacije oko toga koliki je bio broj ljudi na najmasovnijem protestu do sada u Beogradu. Vučić tvrdi da ih je bilo manje od 10 hiljada, iako policijske procene idu i do 80 hiljada okupljenih. Samo licitiranje oko tačnog broj učesnika govori o tome da Vučić mnogo više osluškuje šta se to dešava na ulicama nego što želi da pokaže. Optimizam budi i postepeno prepoznavanje zajedničkih interesa i potreba za solidarnošću. Na subotnjem protestu studenti i građani priključili su se najvećim sindikatima vojske i policije, gde su predstavnici ovih sindikata stali uz narod, obećavajući i naglašavajući da niko i nikada više neće moći da ih upotrebi da idu protiv svog naroda.
Talas nezadovoljstva vlada Srbijom i verovatno se neće smiriti dok se nešto bitno ne promeni u zemlji. Studenti za sada dominiraju energijom, kreativnošću i pokazuju zavidnu samostalnost i nepotkupljivost. Prihvataju u svoje redove sve nezadovoljne u Srbiji, a takvih je mnogo, ali ne prihvataju lidere političkih stranaka na svom čelu. Ko god želi da se buni protiv vlasti mora sa njima u kolonu, a ne ispred. I ovaj princip je dobar, ali pitanje je i dal je dovoljan. Jasno je da Vučić neće tako lako predati vlast, kao što je i svakom iole razboritom jano da se građani ne bore samo za istaknute zahteve. Vučićev očigledni cilj je da dopusti proteste i da sačeka da vremenom pozitivna početna energija među ljudima splasne. Zbog toga bi demonstranti trebalo što pre da istupe sa rokom za ispunjenje ovih ciljeva. Ovi protesti mogu i da se završe neuspehom, ali će svakako ostati kao odškrinuta vrata većoj medijskoj slobodi i zahtevima za socijalnom pravdom.
Spisak zahteva studenata novosadskog i beogradskog univerziteta:
- Smena članova Republičke izborne komisije (RIK) „zbog nepoštovanja odluka Ustavnog suda“
- Razrešenje predsednice parlamenta zbog „blokade rada Narodne Skupštine“
- Smena direktora i urednika informativnog programa RTS-a zbog režimskog izveštavanja i neravnopravne zastupljenosti kandidata
- Smena članova Saveta REM-a zbog nereagovanja na više stotina prijava i prekršaja
- Revizija i sređivanje biračkog spiska radi utvrđivanja tačnog broj birača i naknadno uvođenje elektronskog glasanja
Dušan Tamindžija
Avtorica protestnih slik: Jelena Ćosin[:]